хоћеш и узимај пара колико хоћеш! Да видим шта ће те онда ви?

— Море, жено, шта је теби данас! — викну Растислав гневно и озбиљно — Шта си окупила богорадити и причати! Истина ја не знам шта је теби _ рече он и приђе жени пружајући јој кишобран.

Г-ђа Софија намештала је свој брош пред великим огледалом. Она не одговори мужу одмах. Пошто је исправила брош и загладила један чуперак, који се беше остраг на глави подигао, она се окрете мужу, узе га опет за руку, припи се уз њега, и, гледајући му у очи, рече:

— Чујеш, Рале, тебе дирају моје речи баш с тога што и ти сам у себи мораш признати да ја имам право.

— О, таман — рече Растислав.

—- Таман, таман, — прихвати госпођа — а што, бајаги, да није таман! Што? Зар нема у Балканији људи, старих државника, људи које ће кнез послушати, а који ће сутра, ако хоћеш, дати кнезу све оно што му ви данас кратите, или што мислите да му делите парче по парче и тиме да га вежете за се! Кад ви хоћете да шпекулишете кнезом,...

— Софија! Јеси ли ти при себи, жено, — обрецну се Растислав. — Какве су то речи од тебе? Да шпекулишемо! Ко шпекулише?...