старо, младо, најразличнији типови, с најразличнијом одећом, све помешано: црни капути с црвеним бињишима, алови весови с углађеним цилиндрима, уске френске панталоне са широким потурама и чоханим чакширама с дугачким набраним туром - све се то мешало, бркало и стварало непрегледно море шаренила, какво се само код нас на Истоку виђа.

Извирући из вароши, ове су гомиле, као голема река, текле у правцу широка друма, што из Звониграда води у оближње сеоце Јеленик, дивно месташце, обрасло шумом, с лепим водама, с многим летњиковцима, које су поградили богатији Звониграђани, да им служе као место за забаву и живовање преко лета.

Крај тога друма, налазио се један мали парк, а у том парку било је једно старинско државно здање, које поодавно служи као министарство финансије.

У једном шумарку, у томе парку, лежала су потрбушке три млада човека, који се нису скоро ни видели из велике траве. Наслоњени на лактове, они су пушили, а овда онда попридигли би се и упрли на друм зорне погледе своје. Чинило се као да нешто изгледају, као да некога очекују, и то с великим нестрпљењем.

На један пут, у даљини указа се облак прашине на широком друму. Као да га је вихор гонио,