Она је осећала да младоме кнезу чине голему неправду кад га овако цене и овако о њему говоре.

Г-ђа Софија имала је сина од прилике истих година и истих склоности као и кнез Мутимир. У овом тренутку њој изиђе пред очи цео живот њенога Никице, за последње 2—3 године: његове ноћне теревенке с друштвом, његови доцни доласци, кад се тек пред зору враћао блед, изможден, с искривљеним цртама на лицу, с раздрљеним, вином поливеним мундиром, са згужваном качкетом, без џепна сахата, без једне паре у џепу, с опуштеном сабљом, која за њим тандрче, а он корача немарно, озбиљан, дешператан, оборене главе, једва држећи равнотежу да не почне посртати.

Па онда његови кавански скандали, његове свађе у касарни са својим претпостављеним, и, најпосле, његови дугови, где је она, мати, често морала испод руке и кришом од мужа исплаћивати за свога Никицу доста знатне суме, само да ствар легне и да јој се дете не срамоти пред светом.

Јес, њој изађе пред очи све то, и она се после свега тога питала:

- Па зар је с тога мој Никица већ са свим пропао, крајње покварен и изгубљен човек, о чијој поправци више ни речи не може бити?