шах; ту је устав, Constitution! И ми имамо Constitution. То је измислио г. Растислав! то је његова посла... son oevre... n’est pas M-r Mavriquie... (Је ли тако г. Маврикије?). Ах, па ви сте фуч... г Маврикије... ви сте фуч — ево на! мат сте... Их — баш ништа не знате, баш сте глупи, г. Маврикије!

Кнез скочи и баци фигуру којом је матао противника; фигура удари о даску и одскочи на патос. Г. Маврикије склони мало главу да га та Фигура не удари. Кнез узе другу фигуру и баци је г. Маврикију на главу, па, махнув раширеним, прстима на њега, рече:

„Их, баш си глуп, бога ми си као коњ глуп, г. Маврикије — и кнез га прстима гурну у главу.

Г. Маврикије зажмури, сави врат, јер у таким приликама кнез га обично у шали шљисне шамаром по врату, и то је као нека наплата за партију. Но овај пут шамар изостаде, а Маврикије, кад виде да нема шамара, опет прогледа и диже главу.

— Ваша Светлост увек се тако са мном шали. Ја то увек примам као милост од Ваше Светлости — за што иначе....

— Шта би било иначе? пресече га кнез

— Иначе.... не би ми било пријатно, кад