пред људима, и пред Богом, и пред историјом“ носи одговорност он, г. Растислав, коме је стицајем прилика пала у део тегобна задаћа да се у овако тешком времену нађе на челу државних послова, он сматра за свету дужност да предузме све потребне мере, којима ће заклонити и заштити државне интересе од штетних утицаја ветрогоњаста кнеза. А за то нема боља и поузданија средства, но пустити га нека у пуној мери и потпуно неспречено тера и даље своје младићске лудорије. Оне ће га прогутати целога, заузеће му све време, привућиће сву пажњу, све мисли и све осећаје његове, а то је једини начин да на миру остави крупне државне послове. Сем тога, такав начин кнежева живовања има још и друге своје добре стране — наравно добре само по нужди, јер г. Растислав није рад да црпе користи из махна и слабости кнежевих, али шта ће кад су по несрећи такве прилике да се то мора чинити. Дакле, раскалашан и раскошан живот кнежев имаће још те добре стране, што ће кнез вечито бити у новчаној оскудици, и кризи. Ту ће онда од министарског доброг расположења зависити издавање цивилне листе у напред, а по потреби може бити поверљиво и какве позајмице из државне касе. Све то снажиће положај и ауторитет министра председника. Често ће бити