— Како да одбијеш! — примети Ратко одсудно.

— Примићу се, дакле, председништва — продужи Растислав — и то ће нам олакшати задаћу. Али и да није тога случаја, после ових последњих важних догађаја, измењене прилике захтевале су да се много што шта измени и попуни и у нашем програму за рад. Наша одговорност пред историјом и пре је била велика, али сад, по смрти ђенералој, на нас пада сав терет. Ти видиш каквога кнеза, по несрећи, имамо. Шта ти треба друго! погледај само ноћашњицу! Кад је већ такав, онда ту друга избора нема већ предузети све мере да бар остане што даље од државних послова. Нека га нека се карта, пије, банчи и махнита, само нек не дира у оно где би могао оштетити крупне земаљске интересе. Моје је основно уверење, од њега увек полазим — да што се год кнез буде мање мешао у земаљске послове, у толико ће они ићи боље. Околности су се веома згодно стекле да га на то свикнемо још одмах с почетка. Док је био малолетан, ни ја, ни покојни ђенерал нисмо му давали да се плете у државне ствари, и можемо рећи да смо га ту прилично били дотерали у ред. Наравно, онда је то било лако, јер смо то од њега захтевали с правом. Сад је већ теже од кад је проглашен за пунолетна. У последње