као на комедију. Жандармски наредник прича како су многи правили досетке и подсмевали се. Једни су се препирали, да ли је мајмун полковник или ђенерал, кад већ носи официрско одело. Други су се чудили што му још није изашао указ у службеним новинама.

— Право имају — рече госпођа — кад ви горе терате сами комедију с официрским оделом, што да се не руга светина.

Ратко је причао даље:

- Међу тим они махом попадају. Да су седели у соби, где су били, можда им се не би толико познало да су препили. Али оно обадање по хладном, јутрењем ваздуху и оно пентрање за мајмуном по дрветима узбурла у њима и јело и пиће, и вино их на један пут ухвати, па како је кога стизало, онака је и падао. Неке су нашли чак у башти, пали, повраћали, па ту тако на гомили и заспали.

Госпођа се стресе: Ух-х-х! чудна гада!

— Неки су заспали по клупама — продужи Ратко — Он се добатргао до дворских степена, па се ту скљусио (И ако Ратко ниједном речицом није напомињао ко је то он, сви су знали да се то тиче кнеза Мутимира). Срећом истрчи дежурни официр, тек га унесу у спаваћу собу. Шта нису чинили да га наговоре да се