а, бежи! Али какву дивну гарду има.... Каква га кавалерија чува и прати... Једно кљусе, па и њему окрњено ухо.... Ко то одгризе ухо том кљусету, г. Маврикије? А? Наш Симон? Мора бити он.... А погледај моје кљусе, г. Маврикије, оно ће овако.... хм! куда ћеш сад? А? Тамо? Али моје кљусе има обадва ушета... па ће овако...

— Не вели се „ушета“ Ваша Светлост., примети г. Маврикије.

— А да како се зове? Је ли множина уши?

- Јесте множина уши, али овде се каже „обадва увета“ — објашњавао је Маврикије.

— „Увета“! а што сад увета? Чим је два, то је множина, па од уши треба да је ушета, а ви кажете још увета. „Ухо,“ „уши,“ „увета“ — C’est embêtant! — то нигде нема, г. Маврикије што у овај балкански језик! Смешан језик!... А овде, шах краљу.. Елем, како рекосмо, г. Маврикије, које је боље шах или краљ? ха? И кава је разлика између шах и краљ? — један заповеда, а другом заповедају је ли тако, г. Маврикије.

Шах је персиски краљ, Ваша Светлост, а краљ, то је европски шах.... примети Маврикије...

— Ех...е!... Виц! и ви правите виц, г. Маврикије. Али није добар ваш виц. У Европа нема