— Па што, за бога, мећете такве људе око њега? Што му не дате за, ађутанта каква паметна, ваљана човека, који би га могао што добро научити — рече госпођа с пуно учешћа.

— То му је покојни ђенерал Врбавац учинио љубав. Наравно Врбавац је гледао да има поред кнеза свога поуздана човека; а за друго - Растислав махну руком и ућута.

— Чек да чујете шта је било даље — рече Ратко — још није свршено. Елем, кад мајмун окине пушку и пушка пукне, у соби настане прави пакао. Од онога пуцња и силине свеће се махом погасе; густ пушчани дим напуни собу те помрачи и оно мало свећа што још осташе непогашене. Престрављен пуцњем, који је у затвореној соби грдно одјекнуо, мајмун јурне на сто, удари кроз чаше, флаше, тањире, вазне и све пообаљује. Преплашени гости поскачу од стола, и онако мало ћефлеисани, не схватајући јасно шта се то управо догодило у оном мраку, јурну један на другога и један преко другога, попадају, поруше столове, посваљују столице, неко се у падању придржи за чаршав од стола, повуче га, свуче судове с читавог једног краја, те све с треском полети по патосу. Кнез опет удари у мраку на момка који је држао у руци чинију с кохом и шатоом, те му момак сву огромну чинију изручи на главу. Још горе престрављен од овога урнебеса, мајмун с дреком јурне на