— Ах, да! Прво и прво дошла сам да те псујем, да протестујем... То јест, наравно, ако је оно истина што сам чула..

— Шта ли си то чула! — прекиде је Растислав.

— Кажи ми је ли истина да ти је кнез Мутимир понудио преседништво у министарству, да ти је писао некакво захвално писмо, у коме ти благодари за некакво спасење, и шта ти ја знам, и нуди ти преседништво?

Растислав побледи у лицу, а доња му усна узе дрхтати.

— Од кога си то чула? — упита он промуклим гласом, силом уздржавајући љутину да не прсне.

Но госпођа не опази ову промену, она продужи живо:

— Од кога сам да сам чула, то је све једно; само ја питам тебе, је ли то истина, и ако је истина, онда какав си ми ти муж, (Јес, г. Растислав је био њен муж) да ја такве ствари, које се ваљда и мене што год, што год тичу, чујем прво из комшилука! Па како сам се јутрос бламирала! у каквој сам се прпи нашла! — боже, да сам могла у земљу бих пропала. Дошла госпа Цанка, па ми жена честита, а ја ништа не знам као Тотов. Чисто се жена и наљути, а има и право, мисли да је ја лажем. Не