соби, али кад ми рече да си са зетом, рачунала сам да могу ући и без пријаве.

Говорећи ово, госпа приђе Ратку, који већ беше устао и пошао јој на сусрет, грациозно му пружи своју мајушну, веома белу и веома лепу ручицу, поздрави се с њим и одмах га фамилијарно упита за здравље његових укућана. За тим се окрете Растиславу:

- А? ти си јамачно изненађен што ме овде видиш? Је ли? Е, ето дођох и ја једном после толико година да видим како изгледа овде код вас у министарству.... Но, чек прво да мало одахнем, дозволите ми да седнем; грдно сам се уморила уз ове ваше басамаке.

Говорећи то, госпа левом руком намести поле од хаљине, да их при седању не згужва, а десном руком прихвати се за канабе и полако се спусти на њега.

На госпођи је била лака, плавичаста, вунена хаљина, без многих украса, али укусно скројена, и јесења јопна од вишњева плиша. На глави је имала висок, шиљат француски шешир, по тадашњој моди.

По годинама то је била таман зрела жена, али веома добро очувана и младолика. Њене црте нису биле правилне; испало чело, а нарочито угнут нос јако су хулили лепоти њена лица. Али у целој појави ове жене било је нешто симпатично,