Све је то утицало те је Растислав у последње време био страшно забринут, узнемирен, потресен.

Цео последњи месец патио је од несанице. По 3—4 ноћи узастопце није сводио очију.

Наравно, да се то морало познати и на његовом иначе снажном организму.

Малаксао, с упалим очима, као земља у образу, он је ишао као сенка, мрачан и забринут, тако, да су му укућани, нарочито жена, већ били почели очајавати.

Али и тим мукама дође једном крај. Ђенерала Врбавца притисла је тешка мраморна плоча у манастиру Гробовици, а тиме је десет пута тако велики камен спао с груди министра Растислава.

Три ноћи узастопце спавао је по 10 пуних часова дубоким, мирним, слатким сном. То га је одморило, опоравило, повратило. Синоћ је легао одмах после 9 час., а јутрос око 6 устао је ведар, расположен, крепак.

Прво се обријао и дотерао своје бакенбарте; за тим је потрошио скоро по акова воде умивајући се, перући груди, главу, мишице. После се обукао — бела огрлица, беле наруквице, црн капут. Кад се погледао у огледало, при поласку у министарство, видео је да изгледа подмлађен, подновљен, сав је чисто просијао, а