задувану, болесну и рањаву гушу — поуздани знаци дифтерита! Састављен је секцијони протокол, где су лекари својеручним потписом утврдили несумњив факт, да је ђенерал Врбавац умро од гушобоље. Дакле „природна смрт“ ! А која смрт није природна!

Кнез Мутимир одмах је наредио да се мртво тело ђенералово пренесе у тако звани Мали Конак, где је до сахране било изложено народу на углед. По кнежевој наредби ђенерал се имао сахранити о државном трошку.

Било је лицем на Благовести (28 марта 1873; год.), пролеће тек што је зенуло, а сунце се осмехнуло над Звониградом и целивало земљу једним од оних топлих пролећних пољубаца, који, рекао би, и саме мртве загрева и позива их да устану из хладних гробова својих. У Звониграду све живо измилело на улице. Лаганим корацима у безбрижном разговору, промиче гомилица за гомилицом, и све се стиче у широку кантарску улицу. Пред Малим Конаком ври. Ту су постројени дуги редови војске, сва три рода оружја, ту су официри, у сјајним парадним униформама, ту је и војна музика, па чиновници грађанског реда, певачка дружина, глумачка дружина, ђаци, свештенство и огромна гомила света, који се увек скупља где има оваква шаренила.

Око 2 часа по подне у овоме мору од људи наста кретање. Из дворца се појави мртво