задовољан се вратио кући. Уз пут је сретао подраниле раднике, који су у гомилицама хитали у варош и зачуђено погледали од куда ли се то г. Растислав враћа тако рано.

Снажни организам ђенералов издржао је, дуже и више, но што се могло очекивати. „Боловао“ је равно 20 дана. Свет је имао времена да се поступно свикне на смрт ђенералову. С почетка се пронео само глас да је ђенерал болестан. Од какве болести? - то нико није говорио.

После се чу да је неко запаљење. Последњих дана почело се говорити о гушобољи. На томе је и остало. Цео град знао је да министар преседник болује од „гушобоље“. Тада је први пут постала популарна реч „дифтерит“.

После 20 дана боловања, у очи петка 23. марта ноћу, ђенерал Врбавац, министар војни и министар председник у Балканији, преминуо је, измучен дуготрајном ватром, која му је поступно спржила цео организам. У јутру, службене новине, у црном оквиру, објавиле су ђенералову смрт и службено га ожалиле.

Да је ђенерал умро природном смрћу, њега би обично спремили и сахранили. Али он је умро од отрова. С тога је било потребно доказивати, да је умро природном смрћу. Дозвани су одмах „поуздани“ лекари, они су ђенерала сецирали; парање је успешно извршено, лекари су нашли