Госпођа јаукну и јурну соби, где је ђенерал лежао. Кнез је прихвати и поведе; уз пут објасни јој да је ово само први наступ код ђенерала; да ће несвест проћи и ђенерал ће још подуже живети. Тумачећи јој ствар тако, кнез је приведе дивану, где је ђенерал још лежао у заносу.

Жена паде на њега и узе цвилити, но кнез је опомену да се уздржава; на пољу пред вратима стоје ађутанти, а у интересу је самога ђенерала, да се ствар не веша на велико звоно, но да све остане у најужем породичном кругу.

Дозвана је поверљива послуга ђенералова, да се нађе госпођи на руци. Кнез је објаснио да сад ђенерала не треба ништа дирати; ваља га ту оставити на миру и чекати да се поврати, па га онда преместити у постељу. Још једном кнез је опоменуо своју рођаку да буде „на висини положаја“ па се за тим удалио.