разбуђена детета и нечији глас који га умирује - пс... пс... пс...

Кнез полако куцну на врата. Изнутра се чу глас госпођин:

— Ко је то?

— Ја сам; могу ли унутра? - упита кнез.

Ушао је. Госпођа га дочека стојећки, сва потресена и узбуђена.

— Шта је, за бога? — упита Каја.

Кнез је хтео да говори са својом рођаком сроднички и срдачно.

— Тренутци су тешки — рече он. Ти мораш сад заборавити све друго, а имати на уму само то, да си и ти један члан владалачке династије Косанића. Спас и интереси династије морају сада овде бити над свим осталим обзирима. Ђенерал је био опасан такмац нашој династији. Занесен безмерним властољубљем, он се увалио био у злочине, које закони казне као велеиздају. Ја сам га спасао од те срамоте, али његовом опасном ровењу морао се учинити крај, и то је учињено...

Јадна жена, не дишући, бленула је у кнеза.

...Ђенерал је напослетку и сам сазнао ту неопходност. Он је сам својом руком испио отров, који је за ме био спремљен.