ГЛАВА XVII

Finita la commedia Свршена је комедија.

Ако је живот људски комедија, онда су људи комедијаши, који целога века упорно, по некад врло озбиљно, играју своје лудачке улоге.

Свршетак такве једне комедије одигравао се баш сад у соби ђенерала Врбавца.

Намештен на диван, ђенерал је лежао полеђушке, с полуотвореним очима. Дисао је тешко и дубоко, његова широка прса високо су се надимала; познавало се да га нешто гуши.

У соби је био сам кнез Мутимир. Он приђе, откопча ђенерала и раздрљи му кошуљу око врата и на грудима да му олакша дисање.

Кнез затим приђе тајноме орманчићу у зиду, који је још стајао отворен, и покупи из њега све ђенералове хартије, управо целу тајну архиву Врбавчеву. По самим натписима, којима су били обележени поједини смотуљци, могло се већ судити да ту има веома интересних ствари.

Кад је и то било сређено и сложено у један велики завежљај, кнез се полако упути у побочну собу. Прође једну, прође и другу одају; из треће, кроз затворена врата, чу се кењкање