Крв није ништа друго до црвена вода. Круне роде на дрвету, које је крвљу заливано. Престоли су столице на којима седе мртваци. Ја сам ђенерал, ја имам војску, војска има пушке, пушке имају грлиће, грлићи говоре; куршуми су пушчане речи. Кад се ко куршумом нахрани, онда је увек сит! Власт је то исто што и сласт; разлика је само у једном писмену. Краљеви место мозга имају у глави слепа миша. Тиранину је најслађи ручак, који је скуван у сиротињским сузама. На нож натакнуто срце само је обично парче меса. Петак је недељни посинак, а у суботу даје се под кирију пакао. Месецу је од жалости препукло срце, а из његова рањена срца капље отров... капље мени на језик.... Ала је горко! —

Ђенерал се стресе и ухвати се руком за уста... — „Ала је горко!... Јао! Мене су преварили, ја сам обманут.... дали су ми да поједем креслу јерусалимском храму и да попијем воду у којој се крстио антихрист.... Сунце има подерану ногавицу.... а на небу се срушио свод... бежи... бежи...

Зајапурен, узнемирен, с разрогаченим, закрвављеним очима, ђенерал је сва ова последња бунцања изговорио брзо, силовито, с очевидним напрезањем. Преко чела и слепих очију одскочиле му жиле као прут; жиле на врату набрекле и чисто