Омладина га је мрзила као тиранина. Ја сам нашао готову заверу. Ја је нисам први створио. Кад сам ја дошао, ствар је већ била зрела. Они су хтели, само да га протерају. Лудорија! Младићи, шта су они знали. Или-или! Ту се друкчије не ради. Сад кукају. Подваљено им. Добро је што сам их имао у рукама. Они су знали да су им конци у мојој шаци. Ха! ха! ха! Уредник Балканије“. Како се био запрепастио кад сам просто заповедио да му се растури већ спремљен слог за лист. Шта су они сањали, а шта им је остало! Али су морали увући рогове. Са мном није било шале. Правио, веле, притисак! Притисак! него шта. Зар може бити без притиска, где владалац лежи мртав на столу, и то још убијен владалац! Ко је радио друкче, ко ради друкче, ко ће радити друкче? Сила је сила, јес, сила је сила!...

Ђенерал стиште обадве песнице и погну се напред, као да ће на некога јуришати.

— Сила је старија, — викну он — јер сила је јача, ко ће против силе? Ви мени хоћете да судите.

— Ви мени! Ко сме ударити на рогатог бога. Три се круне блистају на мојој глави. Кад је сабља оштра, она пресеца по средини. По буџацима је мрак. Ко се боји мрака нека не иде у буџаке. Кнез је ишао низбрдицом, а ко корача низбрдицом, увек може лако пасти.