царевини претила је опасност од њега, она је просула паре, и он је убијен... Ко то каже? Није истина да сам ја узео паре; то је лаж, развукли су други; јес, други; ја имам записку, ја могу доказати, ја сам био само посредник... А и шта је двадесет хиљада дуката? зар је то какав новац? На такве се ствари милијуни троше. Шта је двадесет хиљада? Па и то је давано све по мало. Паша је ситничарио, можда је и сам крао. Ја ту нисам радио за новац. Ја сам се машао много више. А Турска је морала. Она је сваки час могла планути. Морала је да се брани. Она је имала право; она се бранила. Свак има право да се брани... Шта? Шта хоћете ви? Њу да нападају, а она да ћути и да седи скрштених руку. То није нико луд... И зар сам ја ту био сам! Та ја сам ту био тек само један од стотине. Истина, један од главних, ја сам водио - али ту је било толико људи старијих, искуснијих, давнашњи државници, саветници..., и какав је то грех. Турска је наша сузеренка; султан је ваш цар; наша је дужност.... била... јес, дужност! А најзад, народ и није био с њим. То је обмана. Сад сви кукају! Кукају сад пошто је убијен. А и то је лаж, и то је притворство пред светином. Добро је нека глупа маса верује. И ја сам јавно жалио. А ја га мрзим. И други су га мрзели. Он је био апсолутиста