Ово је његова крв... и ја је пијем, — те опет узе звучно сисати своју крваву песницу.

— А нос, викну он сад и опет упре прст у нос на слици мртвога кнеза — Овај нос — јес, овај нос био је одсечен, овога носа нема више. — Говорећи то, ђенерал забоде нокат у слику и с два прста покуша да откине нос на слици мртвога кнеза. Слика је била мала, и ђенерал место носа откиде целу главу, па то парче хартије растрља међу прстима, направи од њега куглицу и једном зврчком бацну је чак иза врата.

Ђенерал се опет окрете слици. Он прво поче говорити тужно, полако, достојанствено, декламујући реч по реч; после је говорио све брже, све живље, док најпосле не прође у буран, киван, срдит говор, као да се с неким свађао.

— Без главе — поче ђенерал тужно - лежиш без главе: