Кнез одскочи, гушећи се од смеха. Сад му је опет било смешно како се Растислав уплашио.

Кнез га почне дирати, како се он, неустрашљиви државник, уплашио од једне зврчке по новинама.

Растислав се љутну. Он устаде, узе шешир, поклони се и пође.

Кнез мало заустави смех и пристаде за њим.

- Куда ћете, г. Растислав, за што не седите?

- Ви са мном можете имати само озбиљна посла; кад вам за то затребам, можете ме звати. Али са мном шалу но можете проводити, та за то нисам — рече Растислав одсечно, поклони се и оде.

Кнез Мутимир оста на сред себе, гледајући у врата која се за Растиславом затворише.

- Ах, бићу једном и ја пунољетан. Друкчије ћете ви онда слушати. Чекајте само!

Кнез је сад био сам с Маврикијем.

— Bravo, mon viex, сад смо сами! Хе, хе! Хоћемо ли једну партију шаха? хе, хе? — рече кнез расположено, приђе и лупи Маврикија по рамену тако, да овај искриви леђа. Но како Маврикије не одговори одмах — кнез продужи.

— Voyons, tu ne boudes pas - toi aussi (Не пућиш се ваљда и ти) као г. Растислав, што сам се ја мало шалио. А? хе? хе? је ли? Не љутиш се, хе? Растислав, он је друго; он је увек