осети твоју песницу, треба увребати згодан тренутак, кад ћеш га тако оборити, како се никад више неће подигнути док му опет ти не пружиш руку. Буде ди то једном; успеш ли само једном у томе, онда га се више немој бојати; после тога може ти он лепо и послужити. Али како да доскочиш то један пут томе матором лисцу! То је најтеже питање. Наравно, ја ти у томе не могу дати потпун рецепт, могу ти само у главноме наговестити средства, која ће ти против њега најлакше помоћи. Ма колико да је лукав, притворан, свет, оно што се зове јавно мњење, најпосле ће га прозрети. Доћиће тренутак, кад ће он постати непопуларан. Граби тај тренутак и онда пусти нека га сурва мржња народна. Кад га доцније дигнеш, — он ће ти пољубити руку, коју му пружиш, и после ти неће бити тако опасан.

— Свакако, кнеже, г. Растислав, који ти остаје, много је већи лисац од мене, који одлазим. То се најбоље види баш по томе, што ја одлазим, а он остаје. То ти је најопаснији поданик у целој држави твојој. Г. Растислав највећи је лицемер балканиски, шерет каквога одавно није грејало сунце балканско — заврши ђенерал свој нападај.

Кнез се смешио. Изгледало је као да му се допада овај говор ђенералов. Он примети: