— Додајте томе вашу породичну слабост спрам жена. Твоји претци, сви одреда, били су неверни и рђави мужеви. Туђа жена, ма и најгора и најружнија, вазда вам је милија од своје рођене. Јамачно ни ти не ћеш бити бољи у томе.

— Најпосле ви сте осветољубиви, саможиви, без срца; ви никоме не верујете и никога не волете. Све су то породичне црте ваше. Ако у теби тече крв Косанића — нећеш ни ти бити много другчији. Шта више, ти можеш бити још и гори од свију предака твојих, јер ниси провео детињство у народу, као они, да ти бар успомене из детињства ублаже те мане у карактеру...

Ђенерал на један пут застаде, па пошто је мало поћутао он додаде:

— Ја умирем. Али, ако се ти не постараш најозбиљније да постанеш добар и ваљан човек, — ја се управо грозим каква ће бити твоја владавина. Та то ће бити просто један ужас, и ти можеш врло лако довести ову земљу до коначне пропасти. Дај боже да ја не наслутим.

На те речи ђенералове кнез устаде.

— Ја бих могао ићи — рече он ђенералу — ви сте почели извињавањем, а сад прелазите у нападаје и ружења. Пристао сам да се с вама разговарам, али немам потребе да трпим