а после тражио од њега пун тулум зејтина. Све што сте и што имате достигли сте и стекли с људима, с пријатељима, с помагачима, па ипак ви никад никоме ништа нисте признали, на против, има много веома ружних примера, како сте крвнички гонили баш оне, који су вам највише добра чинили и који су рад вас највеће жртве поднели. Изгледа, као да вам је тешко трпети да има ма кога на свету, коме сте и ви чим год обавезни, и коме и ви дугујете какву благодарност. То се несумњиво посведочило при повратку ваше династије. Кад сте се утврдили по свом повратку, прва вам је брига била да ослабите ону политичку групу, која вам је била ослонац за повратак, а после да једну по једну виђенију личност из те групе таманите и уклањате с позорнице. Не трпите никога који би вам могао рећи: овима сам и ја помагао да дођу на престо. Никад никоме нисте захвални. Неблагодарност и непризнавање — то је главна црта више породице — и за ту црту зна цео народ.

Намрштен, кнез је ћутао и слушао. Ђенерал је продужавао све живље и јаче:

— У вашој породици нема јунака. Ни један члан ваше династије није се нигде одликовао никаквим особитим личним јунаштвом.