— Зашто баш нама, „нарочито“? — примети кнез.

- За то — што сте ви још млада, неутврђена династија. Истина, ти си већ четврти из те династије, али ваља имати на уму то, да је оснивалац династије провео двајест година у изгнанству, да је други владалац од те лозе владао само 17 дана; да је трећи владалац прво био протеран, а после, кад се опет вратио, био убијен и да си ти дошао малолетан на крвав престо.

— То је једно. Друго је, што сте ви, Косанићи, по свом карактеру, људи мало симпатични. Немој да ти моје речи буду тешке и непријатне. Прими их као корисну истину, коју можда никад више ни од кога нећеш чути. Ово говоре уста која ће кроз неколико часова само за навек умукнути. Сматрај, дакле, као да ти ове речи долазе од каква невидљива духа, који нема никаквих веза и интереса с овим материјалним светом — Јес, ви Косанићи људи сте које је веома тешко волети. Ви сте веома саможиви; ви сте или ружни цицијаши, или још ружније распикуће. Ви никад никоме нисте учинили никаква трајна добра. Ако сте кад коме што и дали, то му је после крваво три пут на нос изашло, јер сте ви били налик на онога „добротворца“ који је дао човеку једну маслинку да прогута,