не твоју титулу, твој положај и твоје паре — све то вечито ме је бунило, и ја сам се вазда старао да одагнам те мисли и да не мислим о теби лично.

— Дакле, упамти ово. У целој овој ствари, и за све време од кад се она залегла у мојој глави, ни једног јединог тренутка ја нисам осећао спрам тебе никакву мржњу и злобу; не страсну, но у опште никакву мржњу. Сасвим други разлози и друге побуде руководиле су ме у томе.

— Главни извор, из кога је поникла замисао да ти преотмем престо, свакако је моје лично властољубље и славољубље. Али у то су се мешали и неки државни разлози. Веровао сам да ћу боље управљати земљом но ти. Рачунао сам овако. Балканија или мора извршити своје уједињење народно, или ће постати жртва грабљивих суседа, ако остане овако мала и нејаке. Та задаћа народног уједињења доћи ће на дневни ред у кратком року. Та бурна и тешка времена затећиће на престолу Балканије владара млада, слаба, неискусна, а то може бити узрок да цела ствар пропадне. Да омужаш, да стечеш искуства, теби ће требати пуних двајестак година. Догађаји неће толико чекати на тебе. Они ће банути с елементарном силином. Да би их дочекали како ваља, треба имати на