ГЛАВА XVI

Разговор мртвог човека.

Да ли је то био утицај попијеног отрова, или помисао на скору смрт, тек ђенерала поче обузимати чудна топлина и у телу и у души. Осећао је да се загрева, и у том стању било му је добро. Глава му је била ведра, присебита, а овамо се осећао као човек који је добро пијнуо. Непрестано је ходао.

Међу тим кнез Мутимир стајао је на сред собе, премишљајући шта сад да ради. Осећао је да не може отићи одавде док не извести своју рођаку о свршеној осуди над њеним мужем. Тешко му је било да јој то каже, а осећао је да је најприличније да је он о томе извести, јер ђенералу било би свакако веома незгодно да јој сам о томе казује.

Док је кнез премишљао како би ђенералу било тешко да сам саопштава жени страшну новост, јер би јој ту морао говорити о свом злочину — ђенерал је ћутећки ходао.

— Свакако, мени је дужност да известим домаћицу куће о ономе што се овде десило мојим утицајем — рече кнез, као питајући ђенерала.

— Да, али не сад одмах — одговори ђенерал, а за тим додаде: — Не сад одмах: то