За све то време ђенерал је седео на дивану и држао главу у шакама гледајући непомично у патос!

Кнез отпуши стакаоце, пошто га је прво пажљиво промућкао. У стаклу је била течност чиста, бистра, као вода без икакве боје. Кнез помириса стакаоце и не осети никакав мирис. Он приђе ђенералу и рече му:

— Господине ђенерале, испуните своју дужност. Говорећи то кнез му пружи стакло.

Ђенерал Врбавац диже главу, поћута и прими стакло од кнеза.

Стиснуто у рупи, ђенерал је то стакленце држао скоро читав један минут, а груди су му се високо надимале. На једанпут он диже руку нагло изврте стакленце и истресе га себи у уста, и у два велика гутљаја попи кобну течност, а стакло баци за врата с узвиком:

„Живела смрт! Њој наздрављам!“

Кнез извади сахат, загледа га и рече: — Једанајест и 25 минута.

— Имам још 72 сахата. У петак, у ово доба, биће све свршено - рече ђенерал и устаде с дивана.

— Сад смо се измирили, продужи ђенерал, стајући пред кнеза. Држим, да сад један другом можемо пружити руку, рече он и пружи