— Кнеже, одложите катастрофу бар за 24 часа, да доведем у ред своје ствари.

-— Не може се одлагати, господине ђенерале, ни 24 минута, а ви можете уређивати ваше ствари и после попијева отрова. Ви бар знате да он не убија с места.

— Дакле нема никаква начина да се ствар измени или бар одложи?

— Никаква! — потврди кнез,

— Зар баш никаква, кнеже?

— Никаква, господине ђенерале.

Ђенерал поћута — Онда дајте напитак и свршавајте ствар што пре — рече он одважно.

Лаганим корацима кнез приђе зиду, скиде своју слику, извади мален челични кључић из кутије од плиша, нађе рупу у зиду, завуче кључ и простим притиском отвори врата. Тежак дебео гвоздени капак отвори се тихо и нечујно. У зиду се указа четвртаст долап прилично дубок. У њему је стајало поређано неколико пакета сложених хартија, увезаних опутама од каучука. У једном углу стајала је округла, повелика кутија од хартије. На заклопцу ове кутије била је нацртана мртвачка глава. Кнез узе ову кутију и отвори је. — Унутра је било 6 повеликих стаклета. Кнез их покупи и потрпа у џепове; кутију бацну на сто; једно стакло узе у руку и приђе лампи.