он говори о туђој убилачкој слави!... Каква дрскост!... Али нека! Дакле хоћете јавно убиство? Учинићемо вам по вољи. Чујте ме само још ово. Ваше ствари стоје овако: Можете попити отров. У том случају прави узрок ваше смрти остаће тајна за народ. Ви знате како дејствује ваш отров. Стегнуће вас у гуши. Боловаћете 2—3 дана. Умрећете привидно од гушобоље. Ми, посвећени у ствар, прикрићемо ваш злочин, не вас ради, но земље ради; да по Европи не пуца брука како су у Балканији први ђенерали отровници, убице и издајице престола. Ми ћемо вас службено ожалити. Објавићемо вашу смрт свечано. Лекари ће издати сведоџбе да сте умрли од гушобоље. У службеним новинама ожали ће се смрт првог ђенерала балканског. Саранићемо вас о државном трошку. Умрећете као велики државник. Име ће вам остати чисто, светло, Ваш јединац наследиће неокаљану успомену свога оца. То је милост коју вам чини ваш господар, коме сте радили о глави; ту вам милост чиним ја.

— Неће те ли то, онда ћу овог тренутка учинити ово:

— Ваша је кућа опкољена. Одмах ћу дати да се дозове министар председник и министар правде. Прочитаћу им документа која несумњиво сведоче ваш злочин. Сачиниће се акт о томе.