као што сте и ви хтели мене убити. Испићете сами отров који сте мени спремили.

Кнез ућута и упре поглед у ђенерала. Ђенерал диже главу и упре поглед у кнеза. Њини се погледи сусретоше и тако остадоше неко време. Ђенерал се за тим окрете, полако приђе прозору, и сав малаксао чисто се сруши на диван.

Кнез Мутимир приђе скрушеном ђенералу у руци је држао свежањ писама. Ударајући шаком по том свежњу, кнез рече:

— Ђенерале, ево, ово су сва потребна документа која несумњиво сведоче ваш злочин, вашу издају престола. Као велеисдајник, ви морате умрети. Као моме рођаку, као првом балканском ђенералу ја вам чиним милост остављам да изберете начин како ћете умрети. А само су два начина: или да попијете отров, који сте за мене спремили, или да будете стрељани јавно као велеиздајник.

Ђенерал је ћутао, оборене главе и наслоњен на диван.

— Бирајте, — рече кнез Мутимир — време пролази; одлагање је немогуће.

Ђенерал подиже главу; био је у образу као земља.

— Би ли ми хтели показати ма и један једини од тих документа који потврђују моју кривицу? — упита он храпаво.