— Кнеже, ја вам забрањујем да ме зовете таким погрдним именима, ви немате никаквих доказа за ваше клевете — продера се Врбавац,

— Немам доказа, немам доказе! У то се ти уздаш, сатано. Хоћеш дакле доказа? Ево их!... Но чек’ да викнемо и сведоке.

Говорећи ово кнез притрча вратима, отвори их широм и махну руком на једнога од својих ађутаната да уђе унутра; затим му дале мали челични кључић, показа прстом своју слику на источном дувару и рече ађутанту:

— Скините ону слику, испод ње ћете наћи малу кључаницу, завуците у њу кључ, ту ћете наћи тајан гвоздени долап, а у њему...

Кнез се окрете Врбавцу и рече подругљиво: — А? шта има у њену, г. ђенерале? А? Да нису ту они докази, које ви тражите?

Ађутант приђе слици, али Врбавац прискочи, стаде пред њега и рече: — У мојој кући, а без моје дозволе, може се извршити претрес само преко мене мртва.“ После се окрете кнезу: „Господару, поштедите униформу балканискога ђенерала. Да нада мном, ђенералом, врши претрес један капетан противно је свима појмовима о војничкој части и субординацији.“

Кнез приђе ближе ђенералу.

— А је ли противно војничкој части кад се један ђенерал толико заборави, да.....

Ђенерал га пресече.