тога Врбавац је постао министар председник и узео у своје руке управу над војском, постав уједно и министар војни. Испуштајући из руку кнежевску власт, коју је дотле имао као намесник, он се постарао, да фактички прикупи у своје руке сву власт министарску, власт коју има влада, а та је власт била голема по новом устану, направљеном, за време кнежева малолества.

Неуспех због случаја с пауком и просутом кавом, види се дакле, није Врбавца стукнуо и заплашио. Он је поступно али стално ишао све даље и даље по путу једном замишљена династичка преврата.

Али његова звезда већ је бала достигла свој врхунац, она је била на свом зениту; ту је још сијала и трептала неко кратко време, па се онда нагло и неочекивано угасила, као жижак у који је ненадно духнуо страшни дах судбине, духнуо и — угасио га.

ГЛАВА XV.

Кобна здравица.

Три месеца доцније, поспе прогласа кнежева пунолества, Растислав је једне вечери седео у кнежевом кабинету, и развијао праву формалну оптужбу против Врбавца, оптужујући га као велеиздајника и непријатеља престола. Оптужба је