њом.“ Он је ово изговорио не дижући главе и не знајући, шта му овај управо нуди.

Изазивач је то и чекао. „Дакле ти владаочеву слику у ђубре бацаш“ — рече жбир чисто радосно. За тим духну у пиштаљку, два жандарма одмах дођоше. Он им показа ђака и рече им да га воде у полицију. Силом је одведен; уз пут је и бијен; у хапсани је изубијан, а затим је суђен и осуђен — четири године затвора, за увреду владаоца.! Пријатељи, који су отишли да га виде у затвору после четири месеца, нашли су на њему још ону исту крваву кошуљу, у којој је у затвор одвучен и ту бијен. Отеран у тврђаву, он је одлежао више од три године. Затим је помилован. После неколико година умро је од сухе болести. Име му је било: Марко Пајић.

Ово је била последња жртва страшне четворогодишње намесничке владавине.