— Е, ваљда је мој деда друкчије говорио, он није само псовао, он је и био, за то су га и слушали.

— Зар би Ваша Светлост хтела да се у понашању изједначи с човеком који је поникао у народној простоти, који није умео ни имена потписати, који се никад није ни спремао за владаоца, а коме су ипак и сувременици и историја замерили за по неке грубости у карактеру. Како би се тек Вама замерило, који сте имали све погодбе да се спремите за потпуно углађена, потпуно модерна европска владара!

— Ви ме вређате, господин Растислав! Зар ја нисам углађен — викну млади кнез жустро.

— Pardon! Ваша Светлост, не одричем ја Вама углађеност, но тврдим само да се с углађеношћу не слажу онаки изрази, што ће свакако и Ваша Светлост призната.

— Није врат него... како се оно каже?... шија.... Је ли шија? рече кнез, обрнув се г. Растиславу на што овај одговори климајући главом ћутећки, а кнез продужи:

— Дакле, није врат него шија (г. Растислав исправи га: „није шија, него врат,“) Та да, није шија него врат. Ви ми не одричете углађеност, само одричете да се оно што ја говорим слаже с углађеност (г. Растислав исправи