лежао у широкој наслоњачи, са затвореним очима. По тихом, равномерном дисању видело се да спава. На један мах врата на његовој соби отворише се тихо и нечујно, а две црне прилике, умотане од главе до пете црним, тананим огртачима, склизнуше у собу. Без јава, без гласа, без и најмање лупе, као сенке, као духови без тела ступале су и кретале се ове чудне ноћне прилике. Како уђоше, одмах као по некој команди сваки од њих лати се свога посла. Једна притрча столу и уврну лампу да не сија одвећ јасно. Други на прстима приђе пуковнику и опрезно му поднесе под нос комад вате, који прво накваси некаквом течношћу.

После неколико тренутака пуковник опусти обе руке, глава му клону, цело тело омлитави — по свему се познавало даје пао у дубок, мртвачки сан.

За тим је настао формалан претрес собе. Прво је претресен сам пуковник, после су кључевима које нађоше код њега, поотварали све фијоке и пажљиво по њима прегледали све хартије, отварајући пакет по пакет и бирајући поједина писма и документа из њих. Најпосле нађоше кутицу од црвена плиша, из које извадише мали челични кључић, приђоше источном дувару, скидоше с њега велику кнежеву слику