му казаше шта се десило, он потражи очима жену, погледа је чудно разрогачено, и пошто је тако дуго гледао, он се полако измаче, одступи на страну, корачајући полако и гледајући у патос. Био је мрачан и зловољан. Он није могао веровати да се догађај с просипањем каве случајно десио. Причу о пауку сматрао је као смишљен изговор. У његовој души зачедила се сумња против жене: „Она нешто слути, сумња! Друкчије није могуће.“

Око два часа по поноћи гости се почеше разилазити од пуковника Врбавца. За четврт сахата одоше и последња кола. Кнез је отишао међу првима.... Уморна, госпођа одмах оде у спаваћу собу. „Иди, ја још имам нешто мало посла, рече пуковник својој госпођи, и упути се у кабинет за рад. Момак потрча пред њим са свећом, но пуковник му рече да упали лампу, јер ће дуже седети.

Кад на Врбавчеву капију истутњаше и последња кола и њихова се треска на скоро изгуби у даљини, широка кантарска улица остаде пуста и нема. Месец се већ бејаше спустио ниско за западном обзорју и његове косе зраке већ су слабије осветљавале пусту улицу. У ономе полумраку црнила се огромна разјапљена Врбавчева

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца