Момак се сад окрете и послужи кнеза, пружајући му његову нарочиту шољу с грбом. Кнез је био велики љубитељ добре црне каве, с тога је пуковник наредио те је кнез имао и своју засебну шољу, већу од других. Кнез узе каву и понесе је устима. На један пут Каја цикну, скочи и гурну кнеза тако, да он чисто посрте. Шоља му излете из руке, паде на застрт патос, откотрља се чак под сто, али се не разби.

Изненађен, кнез упита Кају шта јој би. Она се стресе као човек кад се на нешто гади. — Паук, огроман, гадан паук! Зар ниси видео? — рече она, и пође очима тражити паука. Док су услужни момци брисали просуту каву, Каја обавести кнеза како се по сјајном кончићу, озго с тавана, спустио огроман, гадан, црн паук, и пао би право у његову шољу, да га она није гурнула.

Кнез погледа лакеја и упита га, да ли је он видео паука. Слуга махну главом одричући.

— Та он је ту; он мора бити ту негде — рече госпођа и узе завиривати свуда око стола. Узе га тражити и кнез. На узвик госпођин бејаху притрчали и други гости. И они су тражили. Тражило се дуго и брижљиво; прегледано је све, претресена је цела околина, парче по парче, али од паука ни трага, ни гласа. Да ли је био паук, па се изгубио, или није ни био, или је све то