Високи струкови цвећа и изукрштано лишће таман су заклањали светлост од великог лустера, бацајући сенку на малени диван у углу. Кнез први опази овај заладак; он повуче Кају на ту страну, те седоше једно до другог на диван...

— Међер није празна фраза кад се говори о радозналости женској — рече кнез француски, палећи цигару.

Миран по спољашности, кнез Мутимир био је у истини још узбуђен; мисли и осећаји брзо су се мењали. Умирен појавом Кајином на први мах, он је одмах за тим опет почео двоумити. Спопадоше га мисли како је Врбавац лукав човек, а Каја безазлена жена, од које је муж лако могао све сакрити. Ако је што и опазила, не слутећи ништа зло, она је могла оставити без пажње поједине подозриве радње пуковникове. Вредно би било да је човек изненади, да јој на једном каже целу ствар, да види како ће на њу подејствовати.

Тако је мислио Мутимир. Под утицајем те мисли он учини примедбу о радозналости женској. Каја се правдала. Кнез продужи.

— Страхота сте радознале, а опет не знате ни шта вам рођени мужеви раде!

— На прилику? — упита Каја.

Тренутак је био згодан и кнез се одлучи да баци реч као бомбу — ненадно и са свом тежином, уверен да ће ово подејствовати и да