Шта је теби? Изгледаш као авет која је из гроба устала) — упита Каја.

Кнез не одговори ништа. Он продужи и даље гледати у оне лепе очи, а његове усне, неосетно и за њега сама, поче полако развлачити благ, срдачан осмејак те се целом лицу опет врати обичан, ведар и весео израз.

— Mais qu’est-ce donc tout cela? qu’est-il arrivé? (Али шта значи све то? Кажи, шта је то било?) — упита опет госпођа радознало.

— Tu es pour moi un rayon de soleil, voilà tout (Ти си моје сунце, то је све) — рече кнез, и узев Кају под руку поведе је у собу осталим гостима.

Дворана, у коју уђе кнез с домаћицом, била је јако осветљена. Ова светлост непријатно дирну кнеза и он узе жмиркати и замоли Кају да седну где год у заклон, где блесак није тако јак.

У једном углу стајао је мали, кадивли диван. Управо пред њим намештена је била округла трокатна полица, претрпана саксијама с цвећем. Кнез је волео цвеће, а његова рођака била је тако пажљива, да је свуда намештала пуно, пуно цвећа, кад год је кнез Мутимир долазио на ова присна посела.

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца