без поуке за младога кнеза. Он је ту први пут почео да назире и ружне стране живога и да слути шта је то притворност људска.

Било је још и других појава, згодних да из раног детињства потхране у њему осећаје неповерења.

Бомбе, флашице са загонетном плавом течношћу, ножеви с отрованим врхом, то су биле ствари, које је некаква тајанствена зликовачка рука почела мешати мећу детињске играчке његове, а ово је утицало да дете почне брзо сазревати. Тако је растао млади кнез полако у загушљивој придворној атмосвери.

Једног дана, баш кад су чињене припреме за свечано полагање испита зрелости, којим је млади кнез требао да заврши своје младићске штудије — он се јави, али место свечана испита, он свечано изјави да никакав испит неће полагати. Рекло му се да то не може бити — али он је остао при своме. После читаве недеље дана бактања, најпосле су дигли руке - млади кнез се не даде сломити.

То је била његова црва победа.

Завршило се детињство. Место играчака почело је наступати забављање: место дрвених лутака почели су се јављати профили других лутака, и лутака који су окруживали младог