Он се нагло окрете и баци на жену оштар, испитнички поглед.

— Шта ти је? — упита Каја изненађена овим наглим освртањем.

Врбавац је подуго гледао у жену; учини, му се да види како јој се груди високо надимају...

— Ама, збиља, шта ти је? — понови Каја нежно, приђе мужу и спусти му руку на раме..

— Шта је? — додаде она.

Пуковник се опет окрете огледалу: — ништа — рече он и продужи откопчавати мундир. Каја хтеде још наваљивати да чује шта је, но муж је пресече.

— Кнез ми рече да се ужелео престоничка друштва. Другим речима, то је опомена да што пре поновимо наша вечерња посела. Ја мислим сад у четвртак. А? Шта велиш? Може ли?

— За што не! — прихвати госпођа.

— У осталом кнез ће свратити к теби, мислим још колико по подне. Па споразумите се. Само не заборави да ме извести дан раније — рече Врбавац.

— Што, да нећеш позивати још кога новог? — упита госпођа.

— Та, да! — рече пуковник расејано.

— Кога? Кога то? То треба и ја унапред да знам као домаћица — узе запиткивати Каја.