користи овим путем, да се с кнезом што боље зблизи, да га свикне на поверљиве разговоре, где би отворено и искрено оцењивали Врбавца.

Услед тога Растислав приметно промени своје држање спрам кнеза. Догађаји у Орловцу и Повратници доказали су му да кнеза отуђује строг, учитељски тон, да он не воле кад му се читају буквице, а врло радо пристаје уз шалу и забаве. И ако се тако држање противило целом бићу Растислављевом, намесник се умео савладати. Постао је с кнезом много дружевнији. Кад су се, после свршена пута, враћали у Звониград, кнез се већ био толико ослободио и укалашио пред Растиславом, да се целим путем није одвајао од њега. Пријатно му је бало да с Растиславом заједно путује и по некад је с њим тако слатко ћеретао, као с каквим својим вршњаком.

Растислав је био погодио слабу жицу кнежеву. У два три маха он га је јако похвалио, наравно „иза леђа“, али тако да су ове хвале насигурно морале пасти кнезу право у уши. Ствар је била у реду!

ГЛАВА XIV.

Ноћници.

Врбавац је стајао пред огледалом у спаваћој соби и раскопчавао своју пуковничку униформу, на којој су звецкали многи ордени. Тек