звониградски, који обилази око баба Катине усињенице Јеле — бој се чак је и заљубљен у њу.

Све ово сазнао је Растислав још на путу. Он је још изодавна био на чисто с намерама Врбавчевим. Да пуковник спрема да уклони кнеза — то за Растислава није била тајна; али све, што је он до сада знао о томе било је магловито и непоуздано.

Но сад је изгледало као да је наишао на неки кончић од тога великог клупчета. Оно неколико, по изгледу незнатних ствари, што их онај непознати младић саопшти Растиславу, као да су га биле извеле на траг, по коме се дало с успехом даље трагати. Наравно, да је то било незгодно овако из даљине и с пута. С тога је Растислав једва чекао да се врати с кнезом у Звониград, па да сам лично предузме даље трагање. Он је сад личио на вредна ловачка пса, који је нањушио лисичији траг, па се искида од нестрпљења да што пре почне потеру. У опште, Растислав је имао дара за овака трагања. У њему је пропао изврсан полицајац.