младићу ни откуда ни трага на јава. Тако и оста...

Преобучени жандарм Јовица вајкао се, да му нико никад није тако умакао.

После саставка с непознатим младићем Растислав је сав био утонуо у мисли о ономе што је од њега чуо. Кнез је остао на путу још читавих 20 лана, и за све то време није било ни једног дана кад Растислав није мислио о пуковнику Врбавцу и његовим плановима. У неку руку то је за Растислава била постала читава fixa idea; та се помисао мешала у сва његова пословања, у сва осећања и све мисли његове.

Но Растислав није само мислио о томе, он је на томе и радио.

Још с пута одаслан је био у Звониград нарочити, поуздан човек да се увери о истинитости навода онога загонетног младића, и све је нађено онако како је он рекао. Улица, кућа, име жене, њена прошлост, све се подударало. Надзором над њеном кућом потврђено је и то, да баба Ката стоји у саобраћају с жандармом Илијом, а даљим трагањем сазнало се да је овај жандарм дуго служио код Врбавца и бројао се некад у његове најпоузданије момке. Само се још није могло сазнати, да ли Илија и сад општи с Врбавцем.

За онога загонетног младића дознало се толико да ће то јамачно бити један правник