Растислав махну главом.

- Те ствари наш народ најтеже прашта. Вашем деди опростио је и његову амишност, и његово среброљубље и још друго — а за такве погрешке прогнао га је.

Растислав се одвоји да изда потребне наредбе за брз полазак. Кнез дозва свога ађутанта и нареди му да подели гардистима напојницу. С платненом џакуљицом, пуном сребрних петодинараца, ађутант се наскоро појави међу гардистима, и њина млада, добродушна лица засветлише се наивном радошћу. Кнез је имао обичај уз пут да тако почешће овесели своју пратњу.

Сахат доцније, брзе кочије кнежеве, са свом свитом, летеле су друмом као лаки вихор.

Те вечери били су на конаку у окружном граду Милиновцу. Одсели су у згради окружна начелства, пошто удобније куће нису могли наћи у целом граду. Растислав тек беше ушао у своју собу и почео свлачити капут да се умије, кад му момак унесе некакво писамце.

Огуглао на свакојаке молбе и писма, он равнодушно махну главом момку да мете писмо на сто, где би чекало док се не умије. Но момак му примети: да господин чека на пољу на