красна, млада манастирска кера, прескачући један другог. Кнез се грохотом смејао овој њиховој игри. Кад угледа Растислава, он му пође на сусрет, са широким осмехом на свежем, младом лицу.

Растислав предусрете кнеза с пуно ледене учтивости.

— Погледајте их шта раде! — рече кнез још поиздаље, сав радостан. ^

Растиславу не мрдну ни једна цртица на лицу. Он остаде хладан, озбиљен, скоро натмурен. На кнежево показивање паса ништа не одговори, а пошто се учтиво рукова с кнезом, он примети полако, учитељски:

- За сваку је осуду и сажаљење оно што се синоћ десило. Ја сам одмах сазнао целу ствар. Срамота је велика, и ја сам још синоћ, наредио да јутрос рано све буде готово за пут, како би се одмах могли кренути. После синотњега скандала, који је већ пукао по свој околини ићи кроз овај народ и уз неку пратњу било би као шетња кроз шибу. Просто на просто морамо утећи, и мој је савет да се одмах изда наредба за полазак.

- Е, чуда боже!... То јест, не марим; можемо одмах полазити... Али шта, синоћ!.... Па шта! Синоћ није било ништа страшно! Е! рече кнез.