Растислав га упита из далека.

— Јесте ли намирили коње, момче?

Слуга диже главу и погледа у мрак.

— Ко је то тамо? — упита он.

— Ја сам — одговори Растислав.

— Па шта ти је мало ноћас? — упита слуга и опет се саже своме шаву.

— Ништа, гледам да ли су спремни коњи.

— Одвали! — рече слуга, пресудно, растежући парче коже којим је ваљало потшити панталоне!

Растислав се осмехну и изађе из коњушнице. На пољу је још било тавно. Он се врати у своју собу и наслони на мек диван. Једна разбуђена ластавица, управо над његовим прозором, баш у тај мах отпоче своју дугачку јутрењу песму. Растислав је узе слушати.. Сан га превари.

Кад се Растислав понова трже, прозор више његове главе већ се беше сав ражарио у јутрењем руменилу. Он скочи и одмах изађе напоље. Дан се расвануо и манастирска авлија већ почела оживљавати. На све стране видело се журно спремање за пут.

Растислав се зачуди кад виде да је и кнез већ на ногама. У једном углу манастирске авлије кнез је стојао и гледао како се играју два

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца