— Не знам ја ваше Звониградске куке и закуке. Код нас се за образ гине! Такав је наш адет! — одсече Боја.

— Il a raison; ils sont au désespoir (Има право, људи су у очајању) рече доктор дежурном официру, на оном истом страном језику, којим му је већ два пут до сад говорио.

Боју и Радована испратише. Нису пошли они ни 100 корака, кад у мраку угледаше две женске прилике, где грабе уз брдо, као да долазе одонуд из преко манастирска потока. Радован викну:

— О, Паво!

Женске застадоше; прво подуже не би никаква јава, после се чу мек, пријатан, али уздрхтан одзив..

— Ој!

Боја и Радован познадоше Павин глас!

Сутра дан Растислав је био рано на ногама. Још бејаше мрак на пољу, а он је већ био устао

Метаподаци

  • Силазак с престола : роман / написао Карио Амурели : ELTeC издање
  • Тодоровић, Пера (1852-1907)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Цветана Крстев
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Штампарија код "Просвете" COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1892 - Београд
  • Лиценца